Храмови Црквене општине Грчица у Брчком


Парохијска Црква Преподобне мајке Параскеве: Градња једнобродног храма је започета 1996. године према пројекту Стојка Грубача из Бање Луке. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 27. октобра 1997. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 24 х 12 m, покривен је бакром и има куполу и два звоника са три звона. Храм је осветио Епископ Василије 8. августа 2004. године.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израдио Растко Шундић из Аранђеловца. Иконе је осликао Петар Билић из Београда.

Црквени и културни живот: При храму постоји Хор Свете Петке основан 2001 године под диригенстским вођством Бранислава Поповића.
Коло српских сестара дјелује од 2000. године и броји 12 чланова. Њихов рад се базира на хуманитарним акцијама. Светосавска омладинска заједница је основана 2002. године и окупља омладину ове парохије.

Матичне књиге: Воде се од 1996. године.

Црквене зграде: Поред храма се налази објекат са канцеларијама Управе парохије и простором за продају и паљење свијећа, а саграђен је 2008. године.

Гробља: Гробље Доња Брка.

У порти храма налази се споменик погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године, који је подигла Црквена општина у сарадњи са Борачком организацијом.

Свештенство: Драган Ћирковић (од 1996), Предраг Ћирковић (од 2009).

Ктитори, приложници и добротвори: Кум храма приликом освећења био је Миодраг Буквић, кум крстова Живан Илић, кум звона Никола Ристић, кум темеља +Српко и Цвијета Стевановић

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Драгана Ћирковића од 31. децембра 2012. године.

 




























 




Филијални храм у Грчици Храм Успења Пресвете Богородице је једнобродна грађевина. Градња храма је започета 1930. године. Храм је саграђен од ситне цигле, покривен је цријепом и има звоник са једним звоном. Храм је освећен 1932. године.
Током Другог свјетског рата, прво је 1941. године запаљен од стране Нијемаца и усташа, а 1943. године поново су га запалиле усташе. Након рата, претворен је 1947. године у складиште боја и лакова за потребе творнице намјештаја. Послије рата, комунистичке власти су национализовале 8000 m² земљишта и сам храм је том приликом одузет од Црквене општине Брчко. Супервизор Хенри Кларк, представник међународне заједнице у Брчко Дистрикту, након рата је изузео 4000 m² земљишта из приватизације и вратио Црквеној општини на кориштење, али званични документи о повратку власништва над одузетом земљом још увијек нису завршени.
Храм је највише обнављан од 2003. до 2006. године када су обновљени купола, кров, звоник и комплетна унутрашњост храма. Епископ зворничко-тузлански Василије је троносањем осветио храм у септембру 2006. године.
Храм је задужбина Јове хаџи Митровића, кум храма је Александар Никић, кум крстова Цвијетин и Петра Абаџић, а кум звона Милован Марковић.




Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од храстовог дрвета је израдио Душан (непознато презиме) из Тобута. Иконе је осликао Петар Билић из Београда.

Свештенство: У храму су од освећења до Другог свјетског рата службовали брчански пароси Рајко Софреновић и Милан Дојчиновић. Од тренутка повратка храма Цркви опслужују га пароси из Грчице.

Гробље: Поред храма налазило се гробље на коме су, поред православних, сахрањивани и Јевреји, а 1968. године била је извршена ексхумација и посмртни остаци су пренесени на градско гробље.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Драгана Ћирковића од 31. децембра 2012. године.

Thursday the 14th. Affiliate Marketing.