НЕДЕЉА 18. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости

ПРВИ УЧЕНИЦИ

"А догоди се када се народ окупи да слуша реч Божју, Он стајаше код језера Генисаретског, и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже: И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе. А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан. Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише; А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити. И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим."

Не постоји истинско добро у овоме свету мимо Бога, нити било шта може да се одржи без Бога и Божје милости. Многи од нас, занесени навикама овога света, помисле да могу нешто ваљано учинити мимо Бога, па чак и насупрот њему и његовом закону. Многима се учини да могу сами од себе постати добри, мудри, успешни… но брзо остају разочарани, брзо сви њихови трудови пропадају, па они постају безвољни и урањају у мутну бујицу света, у којој незаустављиво губе делић по делић своје боголикости, све док се као сенке не предају у руке невидљивих духова злобе и постану њихово оруђе. На тај начин зле силе постепено уништавају такве људе, а преко њих и оне који са њима долазе у додир.

Они пак ретки који овај свет посматрају као трепереће чудо Божје, и саме себе као чудо усред чуда, настоје да свој живот потпуно усмере према Богу и закону његовом; своје мисли, своје осећаје, жеље и хтења они најпре упућују на Бога, па тек онда на твар или творевину Божју.

Такви уистину могу да говоре заједно са божанственим апостолом Павлом: "Ја посадих, Аполос зали, а Бог даде те узрасте. Тако нити је онај што који сади, нити онај који залева, него Бог који даде те расте".

Нека нас свемилостиви и свемоћни Бог сачува и од саме помисли да ми можемо неко добро постићи без његове помоћи и његовог благослова! Данашње јеванђеље нека послужи као опомена да се таква сујетна помисао никад нити не зачне у нашим душама. Нека сведобри Бог усади у срца наша поруку данас прочитане јеванђелске приче о бескорисности наших трудова без Божје помоћи.

Док су апостоли Христови као људи сами ловили рибу, нису ништа уловили; а кад је Христос наредио да још једном баце мрежу у море, толико се рибе ухватило да су се мреже поцепале.

Послушајмо јеванђелску причу: У време оно стајаше Исус "код језера генисаретског, И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже: И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе. " Ето нам, браћо и сестре, потврде свега реченог на почетку беседе; ето нам потврде у речима које изађоше из пречистих уста Спаситеља нашег Господа Исуса Христа; ето нам непромењиве истине која прати и пратиће све генерације људи све до свршетка света.

Нема ништа силнијег на овој нашој огреховљеној планети од речи Христових; нема ништа слађег и угоднијег од љубави која пуни сваку душу кроз те речи; заиста, нема ништа вреднијег за нас људе од Христа и науке Његове.

Будимо мудри па примимо свим својим срцем, свом душом и свим бићем благодатну силу која исијава из Христових речи, одржавајмо је својим животом у јеванђелским врлинама. Примајмо самога Христа у себе преко Свете Тајне Причешћа.

Отворимо се за Господа Христа и допустимо му да у нама ствара благодатне дарове Духа Светога, као што је створио мноштво рибе у мрежама рибара. Не будимо немарни, да нам живот противан Божјим заповестима не би одузео могућност да задобијемо оно "што нам сав свет не може дати", а то је "правда, мир и радост у Духу Светоме".

Подражавајмо и ми апостолу Петру, који "кад виде" шта учини Господ Христос "припаде ка кољенима Исусовим говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човек грешан; јер га беше спопао страх, и све који бијаху са њим од мноштва риба које ухватише".

Тако и ми, браћо и сестре, отворимо своја срца Богу да се он усели у нас и познајмо исто оно што је познао апостол Петар - своју грешност, која нас удаљава од Бога а приближава духовима злобе.

Узмимо врлински јеванђелски живот као свој и живимо њиме као својим јединим животом. Изнад свега волимо Бога, а ближње наше као саме себе, те тако градимо своју вечну и непролазну кућу на небесима. Тада ће и нама, као и својим апостолима, Господ подарити благодат Духа Светога, којом ће нам овоземаљски живот протицати по вољи Божјој и под заштитом светих Анђела и свих угодника Божјих који на земљи прославише Бога и удостојише се непролазних венаца на небу.

Нека нас свемогући Бог умудри и укрепи да ревносно вршимо његове заповести. За свако добро дело учињено по Закону своме Господ узвраћа непролазним даровима. Нека са њима и нас обдари да бисмо сви једнодушно узносили благодарност и прослављали њега, Бога нашега, Тројицу једнобитну и нераздељну, Оца и Сина и Светога Духа у све векове. Амин.

 

Thursday the 14th. Affiliate Marketing.