НЕДЕЉА 21. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости

ПРИЧА О СЕЈАЧУ И СЕМЕНУ

Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. А прича ова значи: Семе је реч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају, за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује. (Лк.8,5-15).

Господ Исус Христос се ради поуке људима често служио причама. Узимао је за пример обичне ствари и догађаје, да би показао како се дубоки садржај скрива у њима. Шта има обичније од соли, од квасца, дрвета горушичина, сунца, врабаца, траве и кринова пољских, од пшенице и кукоља, од камена и песка? Нико од оних који то свакодневно гледају не би ни помислио да у њима потражи скривене тајне Царства Божјег. Христос је баш преко њих људима открио неизмерне небеске тајне скривене под спољашњим изгледом. Исто тако су обични и догађаји, којима се Господ служио да објасни духовни живот човеков, или историју људског пада и спасења, или крај света и страшни суд, или милост Божју према грешницима. Вековима су људи гледали појаве какве су оне описане у причама о сејачу и семену, о пшеници и кукољу, о блудном сину, о неправедним виноградарима, али нико ни сањао није да се под кором тих догађаја скрива тако храњива језгра за дух човечји све док Господ није те приче сам испричао, њихово значење протумачио и њихово језгро показао.

Данашње јеванђеље излаже Христову причу о сејачу, која по свом спољашњем виду показује један врло обичан догађај, али која у својој унутрашњости скрива истину о Господу Исусу Христу, и људским душама, и јеванђелској науци, и узроку пропасти и путу спасења људских душа - све у један мах.

Пошто је сам Господ на тражење својих апостола протумачио ову причу показујући нам тиме на шта треба да усмеримо пажњу, беседу о данашњем јеванђељу почећемо истим редоследом. Изађе Спаситељ наш као Син Божји из вечног крила Оца Свога у тело човечје да као човек послужи људима. Сејаше речи своје божанске науке по њивама душа људских настојећи да врати свакој души првосаздану лепоту. “И кад сејаше, једно семе - реч паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. И друго паде у трње, и узрасте трње, и угуши га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико”.

Како нам Спаситељ јасно представља тајне духовног живота, браћо и сестре. Да бисмо лакше разумели тајне, Господ наводи догађаје из свакодневног живота. Свако од нас је могао да види како други сеју, неки су и сами сејали, али да ли се неко упитао какву духовну тајну крије тај посао?

Њива представља душе људске; разнолики делови њиве означавају разнолике душе људске. Једне су душе као земљиште око пута; друге су као каменито земљиште њиве; треће су као трњак на њиви; а четврте као добра земља, удаљена од пута и чиста од камења и трња.

Зрневље пало на пут означава речи Божје које су пале у закоровљена срца. То зрневље као да је овде пало случајно. Јер, ту се ради о људима који случајно, с времена на време, посећују цркву - приликом крштења, венчања или сахране, и ту чују нешто од науке Божје. Међутим, њихове уши и њихова срца су затворена за Бога. Они су неспособни да доживе свештено треперење душе. Егоизам, људска злоба, сластољубље и грешне навике отупили су осећање за добро и узвишено, убили полет према Божанственом. Код таквих људи семе пада на срце, али не и у срце, па бива брзо погажено овоземаљским обавезама и грешним навикама.

Зрневље пало на каменито тло означава реч Божју која додирне срце људско и ствара у њему осећање радости, па се такви људи лако одушевљавају слушајући реч Божју и брзо је примају. За њих је реч Божја нешто заиста добро, привлачно и пријатно за слушање. Али, само то. Такви људи не могу и не желе да у речи Божјој виде откривење плана Божјег домостроја о људском спасењу, о Царству Божјем, у које се улази кроз тесна врата страдања и искушења, кроз подвиг и напоре (Мт.11,12; Мк.10,23). Њихова вера нема дубоке корене. Они, по речима Господа, верују само док не наиђу искушења, а онда се повлаче (Лк.8,13).

Зрневље пало у трње означава речи Божје које су пале на душу оних људи који примљену реч Божју угушују животним бригама, богатствима, сујетом и светским насладама. Недостаје им оно одушевљење приликом пријема речи Божје какво постоји код оних на “каменитој земљи”. Овде се реч Божја озбиљно прима, са пуним сазнањем о њеном спасоносном значају, присутна је и спремност на подвиге, смирење и покајање, али трње грешних склоности, приврженост богатству и земаљским насладама загушују добра стремљења.

На последњем месту у причи наводи се зрневље које пада на добру земљу. Са вањске стране гледајући, највише семена ипак падне на добру земљу и о њему се највише мисли и у њега највише нада. Но, када погледамо од језгре према површини - онако како је Христос гледао - онда ћемо увидети стваран значај свега реченог.

У нашем свету заиста је најмање оних који у срцу своме држе реч Божју и живе по њој. Стога добра земља означава добре душе, душе у којима речБожја обитава и не гаси се, душе жедне истине и гладне љубави. Као жедан јелен што јури и тражи воде, тако и ове добре душе јуре по сувој пустињи овога света и траже да загасе своју жеђ и глад истином вечном и љубављу непролазном. И кад на такве душе падне роса и мана небесна са Христових уста, оне се купају у радости, и расту високо до небеса, и доносе неизмерни род. Кроз те душе “само један пут води, и њим само Христос ходи;” за све остале путнике и пролазнике тај је пут затворен. У тим душама нема камењака и трњака, но само чиста и плодна и мека земља, на којој само један усев расте - онај што га Христос Господ сеје!

Браћо и сестре, чули смо причу о сејачу. Али, како смо је чули и како ћемо је примити? Господ је завршио причу речима: “Ко има уши да чује нека чује”! Ове речи су и савет и опомена. Јер, постоје два начина слушања. Постоји слушање без учешћа и интересовања, слушање које пролази кроз уши, али не стиже до срца. Није довољно да само отворимо уши, него и срце. Нека сваки од нас просуди: да ли је у броју оних који су закоровљена срца, који газе речБожју или је остављају да буде разграбљена и поједена од црних птица - непријатеља нашега спасења? Да ли је међу површним људима који се лако загревају, али и лако расхлађују - неозбиљних и лакомислених слушалаца речи Божје? Или ћемо се наћи у броју оних који угушују себе у прекомерним бригама за оним што је земаљско и сујетно?

Молимо се Господу да се смилује на нас и да нам пошаље дар разумевања речи његових, да разумемо поруке које нам преко своје Свете Цркве шаље, да живимо њима и хранимо душе непролазном храном небеском.

Нека је слава и хвала живоме и животворноме Господу и Спасу нашему Исусу Христу, заједно са Оцем и Духом Светим вавек. Амин.

 

Thursday the 14th. Affiliate Marketing.