НЕДЕЉА 22. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости

ПРИЧА О БОГАТАШУ И ЛАЗАРУ

Прича из Јеванђеља коју данас чусмо говори нам о неједнакој земаљској судбини богатог човека и сиромашног и убогог Лазара. Та неједнакост два овоземаљска животна пута, као што чусмо одражава се и на два духовна стања човекове душе и на два коначна њена места боравка, тј. са једне стране су рајске одаје и наручје Аврамово, а са друге вечни пакао и огањ. Све делује исто, али су улоге у оном бољем свету замењене. Прича је испричана не да буде осуда богатог живљења, већ да буде опомена да овоземаљски живот ма какав он био, не сме да одређује наше коначно боравиште. Запитаћете се како то?

Ми сви као Христови војници дужни смо да подносимо и издржимо све ратове које водимо овде на земљи, а њих је много…

Неки се боре са неправдом, неки се боре са сиромаштвом, неки се боре са богатством, неки се боре против мржње, неки за отаџбину, неки за посао… и тако даље. У свим тим ратовима од хришћанина се тражи да остане морални победник, а то значи, да и ако некад поклекне телом - никада не поклекне духом и моралом. Богатом у овој причи управо се десило то, да је поклекао морално и духовно пред богатством које је имао. Ми сви данас обично сматрамо да ћемо пред Богом одговарати само за оно ружно што смо некоме учинили или урадили - али то није све. Да ли смо се запитали хоћемо ли пред Богом одговарати за оно што смо могли да учинимо а нисмо учинили: гладнога нахранили, неодевеног оденули, болеснога посетили…или смо главе своје окретали у супротном правцу како би савест која нас опомиње на добро, на љубав и помоћ другоме, насилно угушили својим егоизмом мислећи само на себе? Не грешимо дакле само ако смо нешто грешно учинили, него грешимо и онда ако нам је понуђено да учинимо нешто добро, а ми смо то олако одбацили. Да је то тако - очигледно је из ове приче. Ко је пажљиво слушао приметио је да богаташ није ни злостављао, ни физички малтретирао убогог Лазара. Он је њега добро знао, виђао га је ту пред вратима свога дома сваки дан. У причи се не наводи ни да је богаташ крив за такво његово стање, дакле није га он ни учинио сиромашним! Многи од нас би рекли: па он ту онда није ништа ни згрешио! Али ЈЕСТЕ! Кривица богаташа коју ми не видимо јесте у томе што је Лазара добро знао а понашао се једноставно тако као да он уопште не постоји. Његово срце није осетило ни трунку сажаљења, нити је пројавило људскост и боголикост човечије природе која нам налаже да свакога човека волимо и у невољи помажемо, а поготово оне који су нам близу и што би се рекло на дохват руке. То све наводи на закључак да не спасава нити богатство нити сиромаштво, већ нас спасава љубав и чисто срце које воли Бога и ближњег свога!

Мноштво је примера у нашој историји који су своје богатство искористили на спасење своје душе, чинећи добра дела милостиње. Многи наши средњевјековни владари, иако богати - крунисани су ореолом светости, јер су своје богатство сматрали Божијим даром, а не својом личном својином. Са друге стране опет, имамо доста оних који ни своје сиромаштво не доживљавају као тежак крст на својим леђима који треба да изнесу, већ хуле на Бога, мрзе и завиде онима који од њих више имају, увек су незадовољни и сви су им криви, почевши од Бога који их је створио, па до комшије који од њега нешто више има. Дакле, није овде у питању ко колико има, већ је нагласак на личном односу према имовинском стању – тј. да ли смо и на томе Богу захвални, или смо окорела срца и према Богу и према ближњем. Ми се сви у својим свакодневним животима сусрећемо и са једним и са другим и приметићете да има доста оних који су и у свом заиста великом сиромаштву Богу благодарни – нити окривљују Бога, нити богате, нити државу нити директоре нити председнике. Они свој крст носе достојно и у свој тој муци има их срећнијих и задовољнијих од оних који имају „куле и градове“! За њих је Господ рекао: „Таквих је Царство небеско“!

Прича о богаташу и Лазару јесте једна од многих Библијских прича која нам посведочава да је вера без дела мртва, а то значи да иако се сматрамо верујућим а веру не поткрепљујемо и не пројављујемо добрим делима према Богу и човеку – таква нам је вера мртва, тј. није плодоносна. Доста је оних који кажу да верују а никада своју веру нису потврдили својим доласком у храм и причестили се, осим кад су крштени! Таквих је вера мртва. Ни за овог богаташа се не каже да је био безбожник, али своју веру он није потврдио добрим делом према убогом Лазару!

Прича се завршава онако како ће се завршити и наш овоземаљски живот, а ту нема пуно избора: или наручје Бога Оца или вечне паклене муке. Да не дозволимо никада себи, да нам очи заслепе и срце окамени па да не видимо и не осетимо нечију тугу као овај богаташ! Помозимо колико можемо како би нам Господ вратио својим Божанским загрљајем и примио у своје наручје као Аврам убогог Лазара. Господу нека је увек слава и хвала за све дарове – Амин!

Thursday the 14th. Affiliate Marketing.