НЕДЕЉА 23. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости

ИСЦЕЉЕЊЕ (ГАДАРИНСКОГ) БЕСОМУЧНИКА

"И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји. А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме. Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ. И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан. А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се. А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. А они што су видели казаше им како се исцели бесни. И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг. Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи: Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини". (Лк.8,26-39).

Из данашњег текста јеванђелисте Луке, а из прочитаног Јеванђеља, чули смо о молби Гадаринаца, да Исус напусти њихово место. Зашто?

Проповедајући по Јудеји и Галилеји своју Божанску науку људима, једног дана дође Исус у земљу Гадаринаца, на левој обали реке Јордана, да и тамо посеје семе своје Божанске науке. На том путу сусреће Исуса један болесник "у коме бејаху ђаволи много година и хаљине не облачаше и не живљаше у кући него у гробници" (Лк.8,28). Исус се сажали над ђавоиманим, несрећним човеком. Божанском моћи излечио је овог несрећног мученика у коме су обитавали многи нечисти духови, такорећи читав легион. На њихову молбу "да им Господ не заповеда да иду у бездан", мољаху да им допусти да уђу, уселе се у крдо свиња. Господ им допусти. Уселише се, али се ово крдо свиња баци у језеро. Власници свиња видевши ово чудо, уплашише се, и мољаху Исуса да оде од њих.

Дакле, Гадаринци отказују гостопримство Христу, вероватно због губитка свиња и бојећи се да присуством Христа не претрпе још и већу материјалну штету. Овај и овакав однос према Господу поставља и данас пред нас питање: какав је наш однос према Христу, и друго, да ли дајемо предност материјалним вредностима или духовним?

Гадариници, као што видесмо, вреднују више материјална добра, а не духовна. За њих су свиње представљале већу вредност од тешког болесника, од једног несрећног суграђанина, кога су кињили и мучили годинама зли духови. Уместо да буду радосни због исцељења овог несрећника, да буду захвални Христу, они га просто гоне из овог места.

Господ Исус није био противник материјалних добара. Сетимо се да је у Кани Галилејској, на свадби, да би домаћину осветлао образ, на молбу своје мајке, божанском моћи претворио воду у вино. У пустињи, да би нахранио и физички-материјално окупљени народ, кога је дуго хранио духовном храном, умножава пет хлебова и две рибе и тако храни пет хиљада људи.

Зашто је Господ Исус Христос нанео материјалну штету Гадаринцима?

Дављењем крда свиња у језеру, Господ је хтео да испита: шта више воле Гадаринци, своје свиње или свог несрећног суграђанина.

Гадаринци се приволеше материјалној страни, определише се за материјално благо. За њих човек, брат њихов, уз то тежак болесник, био је мање вредности. Определивши се за материјално добро и бојећи се да не претрпе још и већу материјалну штету, отказују Христу гостопримство.

Питамо се да ли смо ми слични овим Гадаринцима? Као што је куцао на вратима Гадаринаца, Господ непрестано куца и на наша срца, жели да се у њих усели, али по нашем допуштењу. Да ли смо ми спремни да му отворимо врата нашег срца или да му залупимо врата као Гадаринци? Да га примимо или откажемо гостопримство, говорећи: иди од нас Господе, нама је боље без тебе, више волимо таму него твоју светлост коју нам нудиш.

Када је Пресвета Дјева у четрдесети дан по рођењу, однела по обичају младенца Христа у јерусалимски храм, узевши младенца на руке праведни Симеон изрече пророчанске речи: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк.2,3-4). Ово се пророчанство испуњава, од рођења Христовог, па све до данас и до краја света и века. По рођењу вођени звездом, мудраци са истока долазе да се поклоне младенцу, а злогласни цар Ирод кује план да га погуби. Господ Исус Христос улази у Јерусалим уз свечани дочек народа, уз клицање: "Осана, благословен који иде у име Господње, цар Израиљев", а злобни фарисеји размишљаху како да га ухвате, осуде и убију.

Тако је било у доба Исусово, тако је било и кроз векове, а тако је и данас, сутра. Једни верују у њега свом душом и свим срцем својим. За њега и кроз њега живе и спремни су за њега и свој живот да положе. Неки га мрзе и прогоне немилице његове следбенике. Зашто? Због греха свога и порочног живота. Господ је апсолутно добро, и извор светлости, но многи људи воле више зло него добро, таму но светлост, лаж од истине, сваки порок од ма какве врлине. "Мене свет мрзи", рекао је Господ Исус Христос, "јер ја сведочим његова зла".

Ми смо се определили за Христа, јер он је наш мир и радост, истина и живот. Без њега нема мира ни спокоја у душама нашим, у породици, међу људима и народима. Не будимо неразумни и лакомислени као Гадаринци. Држимо више од духовних вечних вредности, јер "каква је корист човеку ако задобије цео свет, а души својој науди. Није ли душа претежнија од хране?" (Мт.16,26). Господ куца и на вратима наших срца и душа. Отворимо врата и рецимо радосно: дођи, Господе, усели се у душе наше, очисти их, и просвети и спаси. Амин.

Thursday the 14th. Affiliate Marketing.