НЕДЕЉА 24. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости


ВАСКРСЕЊЕ ЈАИРОВЕ КЋЕРИ

"И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши остраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху са њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: "Ко је то што ме се дотаче?" А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру. Док он још говораше, дође неко од старешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди учитеља. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и биће спасена. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла. А он изагнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Девојко, Устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој дају да једе. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило."


 Све што се збива споља, браћо и сестре, само је слика онога што се збива унутра. Душа је животна сила нашег тела, а Бог наше душе. Кад се Бог дотакне душе, она оживи и прогледа; кад се душа дотакне тела, оно оживи и прогледа. Од Бога добива душа нарочити живот - живот вечни. Али, он може да буде изгубљен, и то онда кад се душа одвоји од свога дародавца делима која су супротна његовој вољи. Тако већ овде, док је у телу, душа почиње борбу за свој вечни живот настојећи да се врати у близину Божју. А Бог од човекове душе, да би она обитавала у његовој близини, тражи најмање што се може тражити: веру искрену и пламену, веру у његову љубав према човеку. Из те љубави је Господ и послао Сина свога на земљу, да покаже људима шта је истинска стварност, које је цела природа само слика. Дошао је Господ да докаже људима истинитост лекције сунца и земље, зиме и пролећа, и свих ствари у природи, од Бога створених и као отворена књига пред човека положених, но од човека јошнепрочитаних. Он јесте огњени стуб у историји васионе, од кога мртве душе добивају светлост и топлоту, покрет и привлачност. Он јесте дрво живота кога кад се дотакну мртва тела - устану и проходају и проговоре. Он јесте чисти и мирисни балсам здравља, кога кад се дотакну слепи - прогледају, и глухи - прочују, и узети - проходају, и немушти - проговоре, и бесни - уразуме се, и губави - очисте се, и ма како болни - исцеле се. Данашње јеванђеље истиче још један пример како су од додира са Христом болесни оздрављали и мртви васкрсавали: "И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше." Вративши се лађом из предела Гадаринских, Спаситељ јеђаше са својим ученицима и мноштвом цариника и фарисеја у дому Матејевом. Ту му приђе Јаир и каза му своју муку. Тешко и претешко је било Јаиру. Сазнање да ће остати без своје дванаестогодишње кћери раздирало је његову душу, а томе се придодала слаба и неодређена вера јеврејског народа у загробни живот. За њега је то била двострука несрећа: прво, родитељска жалост, а друго, осећање понижења пред народом, јер се такав губитак сматрао казном Божјом.

Видевши осећаје Јаирове, Господ одмах пође са њим, праћен ученицима и народом, међу којим "и беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши остраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене." Велика мука беше снашла ову жену, мука колика и Јаира. Течење крви код жене, кад је природно, јесте бич што укроћава страсти и приводи смирењу. Али стално течење крви, кроз пуних дванаест година, заиста је као пакао: од муке, од стида и од нечистоће. Треба само замислити њено посведневно чишћење, њену бригу и стид, њен осећај покрета крви у телу који је несустало врвео као црв по рани. Стид јој не допушта да искаже своју муку Христу пред мноштвом народа који се тискао око њега, него "приступивши остраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене." Чим се дотакла скута хаљина Христових, одмах је осетила промену у телу своме. Здравље је тренутно ушло у њу, као светлост у мрачну одају. А Исус рече: " Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху са њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: "Ко је то што ме се дотаче?" А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене."  Овим речима Господ нас учи како није добро да се неко крадимице користи светињом, јер макар се тело његово тиме и тренутно користило, душа остаје без користи и може да пропадне. Другим речима, није добро по душу ако се Божји дар затаји, јер Бог не даје дарове људима да их закопавају у таму, већ напротив, да би они који приме дар својим сведочанством пред другима објављивали Божје присуство у овом свету и Божју неизмерну милост према људима. "А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру. Сазнавши духом својим за догађаје у Јаировој кући, благи Господ видљивим примером и својим личним сведочанством утврђује веру у души Јаировој. Јаир под утицајем видљивог чуда исцељења и сведочанства Христовог о вери исцељене жене прима вест о смрти своје кћери охрабрен Христовим речима: "Не бој се, само веруј, и биће спасена." Овим речима Христос као да каже Јаиру: видео си сад на овој жени шта је Богу могуће. Онај који једном помишљу зауставља поток крви што дванаест година непрекидно тече, може поново саставити дужу и тело твоје кћери. Само веруј и оживеће! "И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла." Спаситељ жели да сасвим потврди девојчину смрт преко уста присутних, који му се потсмеваху кад рече да није умрла него да спава. Тиме нам открива шта значи смрт за хришћане, а одмах затим и показује да је смрт у његовом присуству на земљи изгубила своју власт над људима и постала као сан. Зато Христос "изагнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Девојко, Устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој дају да једе. И задивише се веома родитељи њени." Велика радост обузе душе родитеља девојчиних. Њихова ћерка не само да је оживела, него је и оздравила и јела пред својим родитељима. Потпуно исто бива и са сваком душом људском када дође у додир с Христом. Када благодатна сила Христова, која је исцелила болесну жену и васкрсла умрлу кћер Јаира, обасја душу људску, она се сва исцељује и преображава, а човек се поново рађа - васкрсава за нови живот - живот по Богу и Божјим заповестима. Човек тада осећа да му душу испуњава благодатна Христова сила и то осећање му даје воље и снаге да победи сва искушења и невоље које га сналазе. Потрудимо се и ми, браћо и сестре, да задобијемо ту благодатну силу кроз молитву и пост, кроз јеванђелска дела љубави према Богу и својим ближњима. Не пропуштајмо могућност да задобијемо Христову силу која нам се изобилно дарује у светим Тајнама Цркве Христове.

Нека Господ распали веру у душама нашим да бисмо крепљени њоме испуњавали вољу Божју у овоме свету. Њему Богу Троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу, нека је слава вавек. Амин.

 

 

Thursday the 14th. Affiliate Marketing.