Недеља 26. по Духовима

Category: Новости


ПРИЧА О БЕЗУМНОМ БОГАТАШУ

"Рече (му) * пак неко из народа: Учитељу, реци брату моме да подели са мном наслеђе. А он му рече: Човече, ко мене постави судијом или делитељем над вама? А њима рече: Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат. Каза им пак, причу говорећи: У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: "Шта да чинм, јер немам у шта сабрати летину своју?" И рече: "Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: Душо! имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се." А Бог му рече: "Безумниче! Ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?" Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом." (Лк.12,13-21).

* Исусу

Сва богатства овога света и свих светова која видимо и која не видимо не значе ништа ако у њима нема Бога. Макар постали господари свих светова видљивих и невидљивих, знаних и незнаних, ништа нам то не вреди ако Бога немамо, јер то не представља никакво богатство. Људи у овоме свету јесу пуки сиромаси све дотле док се не испуне Богом. Право богатство даје Бог. Богатство је само оно што над живљује смрт, а све што смрт раставља од нас, то нам не доноси никакву корист, већ штету. Човек као сваки и живи Божји створ има потребе за оним што је неопходно за одржавање живота: храном, оделом, домом. Докбесловесна бића у складу са својом природом задовољавају своје потребе, човеку та природност често недостаје. Он и своје природне потребе претвара у безграничну тежњу према нагомилавању земаљских блага, налазећи у њима задовољење својих страсти и природних склоности. Тежња према све већој гомили новца, према све већим задовољствима и удобностима, безмало је главна сила која данас покреће људски живот. Та тежња ствара конфликте међу личностима и народима; често је разлог несугласности, раздора, размирица, битака и ратова. Човекољубиви Господ Исус Христос донео је собом несравњива блага небеска, и позвао људе да их узимају јавно и слободно, само под једним условом: да прво одвоје своју душу од трулежних блага земаљских. Неки су га послушали, пришли његовим даровима и обратили се; а неки нису, него су остали при свом трулежном богатству. Данашње јеванђеље о томе говори: "У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: "Шта да чинм, јер немам у шта сабрати летину своју?" И рече: "Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: Душо! имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се." (Лк.12,16-20). Како може душа јести и пити, браћо и сестре? Тело једе и пије оно што је у пољу сабрано, а не душа. Душа се не храни храном која трули, она чезне за својом небеском домовином, где су њене житнице и њени источници које пуни "љубављу, радости, миром, дуготрпљењем, благости, добротом, вером, кротошћу, уздржањем" (Гал.5,22-23). То је непропадљива храна душе, која је испуњава божанским силама и снагом да превазиђе сва искушења. Све друго души не доноси никакве користи. Ову истину потврђују речи данашњег јеванђења: "Безумниче! Ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?" (Лк.12,20). Ове речи Бог изговара сваком оном који стави стицање блага земаљскога на прво место, а стицање небеског блага остави по страни и потпуно на њега заборави. Бити у очима Божјим безуман значи упропастити живот свој, тај велики дар што нам је Бог дао да га на земљи проживимо и да умножимо у своме животу све божанске врлине.

Стога ако неко прогласи за своје богатство науку или уметност, и од њих не види Бога, и нема кад да помисли на Бога, над њим ће гром небеске правде загрмети и рећи му: "Безумниче! Ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; (Лк.12,20) а наука и уметност у које си уложио свој живот чији ће бити; ако неко прогласи за циљ живота свога децу своју, породицу своју, и од бриге за њих заборави на Бога и Божје заповести, ако само трчи да осигура, како се то вели, будућност деце своје, занемарујући њихово верско васпитање, гле, опет ће загрмети страшна Божја реч: безумниче, све је безумно што радиш; безумно је што хоћеш без мене да обогатиш и заштитиш децу своју, и да им осигураш будућност и наслеђе. Безумниче, ову ноћ узеће душу твоју од тебе, а што си приправио чије ће бити? Велиш, мојих синова, мојих унука. Али, смрт над њима и над тобом све сатерује у гроб, све сатерује у трулеж. Но све су то мањи греси. Много страшније је када човек у безумљу свом прогласи сласти и страсти овога света за смисао овога живота. Када полако пригрљује грех за грехом, зло за злом, страст за страшћу и срља из једног греха у други, из другог у трећи, и не сећа се Бога, него се сав размилео душом по гресима својим, по сластима греховним. Тада заиста душа лети из загрљаја у загрљај нечистим дусима, који је преко греха постепено претварају у своје обиталиште и испуњавају безумљем и лудилом. Тада тој души лете страшни громови Господњи: "Безумниче! Ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; (Лк.12,20), а то што ти сматраш за своје уживање, за смисао свога живота, за радост свога живота, задовољство свога живота, чије ће бити? Какве користи имаш од свега тога, кад треба да изађеш пред лице Божје. Благи Господ наш је у овај свет собом донео живот вечни и сва средства да тај живот вечни учинимо својим, да га усвојимо, да постане наш. Дао нам је Цркву своју, своје Свете Тајне, свето Крштење, свето Причешће, свето Покајање. Дао нам је свете врлине: веру, љубав, наду, пост, молитву, кротост, смиреност, смиреноумље, стрпљење. Све је то он дао нама. Ради чега? Да се тако обогатимо Богом и осигурамо себи живот вечни. Ако живимо по Христовој вечној правди, по његовој вечној љубави, по његовој вечној милости и доброти, ако осећамо вечни живот који нам он нуди, ми се обогаћујемо Богом, обогаћујемо себе Господом Христом и вечним животом над којим смрт нема власти. Стојећи на молитви, ми низводимо у душу своју божанске силе и сједињујемо се са Господом Христом, повезујемо се са њим, јединим богаташем, јединим истинитим Богом. Постимо, и постом сводимо у душу своју с неба благо небеско, које нас чини непролазним богаташима. Молитва и пост, то су необориве препреке за демонске силе. Сам Христос је рекао када је из једног дечака истерао демона, пред којим су његови ученици били немоћни, да се "овај род" то јест, род демонски, "изгони само молитвом и постом", и тиме истакао ова два богоугодна дела као неопходна сваком човеку да се ослободи дејства нечистих сила. Прихватимо поруку данашњег јеванђеља и ништа у овоме свету не проглашавајмо за смисао и циљ свога живота - осим Бога, осим Господа Христа. Прихватимо молитву, пост и остале јеванђелске врлине љубави према Богу и ближњима и тако обогаћујмо себе непролазним богатством које нас чека у вечном животу. Искористимо ово време Божићног поста које је пред нама да умножимо свако добро Божје у душама својим.

Нека нам Бог троједини Отац и Син и Свети Дух буду на помоћи. Њему, Богу нашему, нека је слава вавек. Амин.

 

Thursday the 14th. Affiliate Marketing.