НЕДЕЉА 27. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости

ИСЦЕЉЕЊЕ ЗГРЧЕНЕ ЖЕНЕ У СУБОТУ

"А учаше Исус у једној синагоги суботом. И гле, беше онде жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити. А кад је виде Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога. А старешина синагоге негодујући што је Исус исцели у суботу, одговоривши рече народу: Шест је дана у које треба радити, у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни. А Господ му одговори и рече: Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала, и води да напоји? А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана, ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни? И док он ово говораше стидеше се сви који му се противише; и сав народ радоваше се за сва славна дела што их он чињаше," (Лк.13,10-17).


Када видимо да неко пати од какве болести или недуга, обично се у нама јавља сажаљење и жеља да болесник што пре оздрави. Понекад се, међутим, дешава да обузети властитим невољама или овоземаљским бригама не примећујемо ништа, већ сву пажњу усмеравамо само на себе. Колико је наше саосећање за похвалу, толико је наша несажаљивост за осуду. Не треба заборављати на невоље ближњих ни у властитим невољама, јер нам свака жртва учињена из љубави и искрене жеље да се помогне доноси неизмерну милост Божју, а преко милости и помоћ и заштиту у извршењу задаћа које нам је Бог по Свом вечном и непогрешивом Промислу поверио. Сваки човек је послан у овај свет да врши вољу Божју, да живи са Богом и ближњим својима у јеванђелској љубави, у јеванђелској правди, у јеванђелској чистоти, у свему јеванђелском и Богу угодном. Бог је човеку као круни свега створенога даровао слободу одлуке, односно слободну вољу да бира: или службу у љубави са Богом или службу у савезу са ђаволом. У пуно већем броју случајева човек се опредељује, било свесно или несвесно, за ову другу службу. Због тога га сналазе беде и болести, а кроз ове и смрт. За службу Богу опредељује се само мали број људи, само они људи који желе да носе “крст Христов” испуњен разним искушењима која се на њих сручују ради њиховог живота по Богу и за Бога. Сам Спаситељ је рекао: “Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздељење” (Лк.12,51). Спаситељ наш није дошао на земљу да измири зло и добро, већ да покаже властитим животом и чудима неизмерну моћ добра и немоћ зла, да нама људима отвори капију на путу спасења, да сваки ко у њега верује и крсти се добије живот вечни. Данас прочитана јеванђелска прича препуна је поука потребних свакоме ко жели да свој живот, како овај овоземаљски тако и онај вечни, проведе са Богом, анђелима и свим другим угодницима Божјим. Спаситељ наш "учаше у једној синагоги суботом" (Лк.13,10) народ, својој божанској науци. У мноштву народа сакупљеном око себе угледа једну жену "која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити" (Лк.13,11) "призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога."(Лк.13,12-13). Запазимо овде неизмерну љубав Христову према згрченој жени, Његову спремност да помогне и исцели женину болест, запазимо и женино правилно разумевање добивеног исцелења и њену захвалност ономе ко ју је исцелио. Спаситељ ни тренутка не застаје у својим одлукама, он запажа јадну жену свезану духом немоћи, призива је себи и одмах јој дарује исцелење. Жена са своје стране, осетивши се исцељена, без размишљања узноси благодарност Богу.

Покушајмо, браћо и сестре, да пренесемо ове поуке у своје животе и поступајмо као што је поступио Христос и исцељена жена из данашње јеванђелске приче. Помажимо своје ближње у њиховим невољама без много размишљања, сматрајући њихове невоље као своје, и разумимо да смо само оруђе Божје кроз које Бог пружа помоћ онима којима је потребна. Не заваравајмо се својим самољубљем и охолошћу као старешина синагоге из данашње јеванђелске приче, који уместо да благодари Богу што несрећна жена доби исцељење поче да негодује што је Исус излечи у суботу, желећи се оправдати Законом: "Шест је дана у које треба радити, у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни" (Лк.13,14). Старешина синагоге због свог самољубља жели кроз заповести коју Бог даде преко Мојсија Израиљском народу да привуче пажњу народа на себе с једне стране и да представи Христа као нарушиоца Закона с друге стране. Неда му његово самољубље да види оно што се не може сакрити, не жели да допусти истини да продре до његовог срца огрубелог фарисејским испуњавањем заповести. Често пута се и ми сами налазимо у ситуацијама у каквој се нашао старешина синагоге. Често чинимо неправду не желећи да повредимо неке наше користољубиве везе, и стајемо на пут неистине и заштиту неправде. Тешко нам се одрећи нечега што ће нам донети краткотрајну корист и радије чинимо неправду него правду Божју. Када видимо да нам наше дело није донело очекиване резултате, тада окривљујемо другога за то, мислећи да смо на тај начин избегли кривицу за почињено дело. Али правда Божја се не може избећи. За свако своје недело одговара онај ко га је и починио, и због сваког преступа следоваће одговарајућа недаћа. Јер где је преступ, ту су и нечисте силе. У данашњем јеванђелском догађају слушали смо о једном примеру деловања нечистих сила, што је и сам Христос потврдио у Своме одговору старешини синагоге: "Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала, и води да напоји? А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана, ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни?" (Лк.13,15-16). Овим одговором Христос је затворио уста самољубивом и гордом старешини, а и свима онима који смишљају разне изговоре како би избегли чињење јеванђелских дела милосрђа и љубави према ближњима и свима којима је потребна помоћ. Требамо бити истинске слуге Божје, не само да говоримо, него и да чинимо оно што бисмо желели да други нама чине (Мт.7,12; Лк.6,31). Тада ћемо се и ми радовати, као и народ из данашње јеванђелске приче, за свако добро дело које учинимо ближњима. Тада ће и нас да озарује милост Божија као и исцељену жену. Тада ће у нашим срцима горети пламен божанске љубави према свима и према свему што је Бог створио и бићемо оно за што смо и дошли у овај свет: бића која требају да својим животима прослављају Створитеља свога, Бога тројединог Оца и Сина и Светога Духа, Коме нека је слава вавек. Амин.

 

Monday the 20th. Affiliate Marketing.