НЕДЕЉА 28. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости


ПРИЧА О ВЕЛИКОЈ ВЕЧЕРИ

"Рече Господ причу ову: Неки човек зготови велику вечеру, и позва многе; И у време вечере, посла слугу свога да каже званима: "Дођите, јер је већ све готово." И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: "Купих њиву, и морам изаћи да је видим; молим те изговори ме." И други рече: "Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме." И трећи рече: "Ожених се, и зато не могу доћи. "И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгневи домаћин и рече слуги своме: "Изађи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе и богаље и хроме и слепе. И рече слуга: "Господару, учињено је како си заповедио, и још има места." И рече господар слуги: "Изађи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних." (Лк.14,16-24).

Једном приликом Спаситељ наш, Господ Исус Христос је рекао: "Ако не једете тело Сина Човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последљи дан"(Јн.6,53-54).

Ваистину, браћо и сестре, нико неће имати живот вечни ако не буде приступао овој највећој тајни вере наше. Нико ко не буде имао заједницу са Христом у овоме животу неће, ваистину, ни у ономе - вечном животу, имати заједницу са њим. Спаситељ наш нам је отворио широм врата кроз која се улази у царство Божје, а на нама је самима хоћемо ли или нећемо проћи кроз њих. С друге стране, свети апостол Павле нас опомиње да испитује човек себе и тако приступа телу и крви Господњој: "Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире. Јер да смо сами себе испитивали не бисмо били осуђени. (1.Кор.11,29-31).

Дакле, с једне стране ако се не причешћујемо светим тајнама Господњим, живота нећемо имати. С друге опет стране, ако приступамо недостојни, односно неприпремљени правилним постом, молитвом и осталим јеванђелским врлинама, живота нећемо имати. Сви свети угодници Божји који Бога прославише за свога овоземаљског живота, живећи светим Богочовечанским врлинама, сматрали су себе недостојнима ове највеће тајне вере наше, ради своје дубоке и неизразиве спознаје Божанске чистоте ове свете тајне. Они строго пазећи на своје живљење по Божјим заповестима осећали су терет својих дела која су чинили против Бога и закона Његовог до те мере да су за сваку и најмању помисао ума свога која није имала свој почетак и крај у Богу приносили усрдно и дубоко покајање. И само кроз такво покајање усуђивали су се приступати овој светој тајни и сједињавати се са Богом надајући се у милост Божју и његово неизмерно човекољубље.

Такође, када приступамо светој тајни исповести требамо да казујемо сва своја дела која чинимо против Бога и закона његовог, а не да оправдавамо себе оптужујући друге за своје грехе. Грех који починимо за њега и одговарамо и нико други на страшном суду неће бити питан за њега осим онога који је починио грех. Зато исповедајмо грехе које починимо или у којима учествујемо и кајмо се за исте да би могли стати пред Христа не као праведенога судију већ као пред дародавца живота вечног у Царству небескоме.

Данашња јеванђелска прича сликовито нам потврђује све речено. Спаситељ нам у пренесеном значењу открива тајну спасења душа људских. Но послушајмо јеванђелску причу:

"Неки човек зготови велику вечеру, и позва многе; И у време вечере, посла слугу свога да каже званима: "Дођите, јер је већ све готово." И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: "Купих њиву, и морам изаћи да је видим; молим те изговори ме." И други рече: "Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме." И трећи рече: "Ожених се, и зато не могу доћи. "И дошавши слуга тај, јави ово господару своме."

Човек у овој причи представља самога Бога, вечера - свету Тајну Причешћа, слуга - свештеника а званице - нас хришћане.

Бог по неизмерној милости и човекољубљу своме стално позива преко слугу својих своје званице на "свадбу" Сина Свога односно на заједничке молитве у дом свој, Цркву. Ту Бог, у Цркви преко слугу својих,свештеника уготавља "свадбену вечеру" за званице своје. Али шта се догађа? Званице не желе да дођу на "свадбу" него се изговарају својим световним обавезама.

Често се оваква слика виђа у наше време, браћо и сестре. Често пута не желимо слушати што нам слуге Божје поручују и на што нам указују. Преокупирани својим световним обавезама заборављамо на савете и не маримо на опомене, те одлазимо радије за обавезама а Бога и молитву стављамо на страну.

Када нам савети и опомене почну дирати наше успаване савести, тада не мислећи много почињемо ружити слуге Божје и терати их из своје близине, јер не можемо подносити истину коју они у име Бога нама преносе. Не желимо се одрећи својих порока и својих дела против Бога и закона Божјег, на које су усмерене опомене и савети слугу Божјих те их тјерамо и прогонимо на све начине најпре из себе самих а затим и из своје околине.

Но шта се догађа када Бог погледа на наша дела? То нам сликовито описује наставак јеванђелске приче: "Тада се разгневи домаћин и рече слуги своме: "Изађи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе и богаље и хроме и слепе. И рече слуга: "Господару, учињено је како си заповедио, и још има места." И рече господар слуги: "Изађи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом."

Град у ужем смислу представља тело наше које ради греха нагомиланих у души губи животну снагу и разбољева се. Тело по речима апостола Павла јесте "храм Божји, и Дух Божји обитава (у њему). Ако неко разара Храм Божји, разориће њега Бог, јер је Храм Божји свет, а то сте ви." (1.Кор.3,16-17). Наша дела против Бога и закона Божјег кваре најпре душе наше стварајући у њима таму у којој се Бог ни назрети не може. Када душа потамни она своје затамњење видљиво пројављује на телу преко разних обољења.

Ова тајна је тешко схватљива за ум који је везан за тајне људске мудрости и науке јер се не може никаквим методама испитати и доказати. Болест се карактерише као последица претеране употребе неке твари или материје која оптерећује наш организам преко његових могућности. У хришћанству та претерана употреба се назива грехом, а једини лек за исцелење од греха јесте исповест и покајање.

Као круну свега Бог је преко Цркве дао хришћанима тајну Причешћа која је уједно најсилније средство за исцелење од сваке болести и недуга било душевног било телесног. Стога, браћо и сестре, живимо хришћанским, јеванђелским животом и допустимо Богу да нам он буде заштита и помагач у свим нашим страдањима али и у нашим радостима које се дају свима који испуњавају заповести Господње.

Нека нас Бог чува и води, нека нам данашња молитва буде на свако добро да достојно прослављамо и узносимо хвалу Оцу и Сину и Светоме Духу вавек Амин.

 

Monday the 20th. Affiliate Marketing.