НЕДЕЉА 29. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости


ИСЦЕЉЕЊЕ ДЕСЕТОРИЦЕ ГУБАВИХ

"И кад  улажаше Исус у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, и подигоше глас говорећи: Исусе, учитељу, помилуј нас. И видевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај беше Самарјанин. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица? Како се не нађе ни један други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик? И рече му: Устани и иди; вера твоја спасла те је." (Лк.17,12-19).

Када нас у животу сусретну "добри дани", када нам иде све онако како само пожелети можемо и када сви око нас одобравају наше успешне животне потезе, ми тада осећамо неизмерну радост и задовољство. Мало ко од нас у таквим тренуцима мисли на Онога Који нам је све то даровао и Који не тражи ништа за узврат осим познања милости Његове у свему што нам је даровао и што нас је снашло у животу.

Када нам било који човек учини било какво добро ми према њему осећамо захвалност и настојимо му на било који начин узвратити својим добрим делом. Међутим, колико ми добра примамо од Бога, а како мало или чак нисшта не осећамо према Њему и не узносимо Му захвалност, као Дародавцу свих добара. Колико се милости Његове спушта на све нас свакога дана, а колико Му ми за то благодаримо? Колико нам Он притиче у помоћ, а колико ми Њему благодаримо својим животом по заповестима Његовим?

Ваистину мало и премало! О једном сличном примеру људске неблагодарности говори нам и данашње јеванђеље.

Када је Спаситељ наш ишао са својим ученицима према Јерусалиму, негде на крају равнице Галилејске испред једнога села "сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, и подигоше глас говорећи: Исусе, учитељу, помилуј нас". (Лк.17,12-13).

Страшно је и једнога губавога видети, а камоли десет у гомили. Тело је покривено од главе до пете најпре белим бубуљицама, а потом белим гнојним крастама, које прво сврбе а потом као огњем пеку! Тело које гњили и распада се! Тело у коме је гној јачи од крви! Тело које је смрад и споља и изнутра! Ето, то је губав човек. Па кад губа ухвати и нос, и уста, и очи, можемо само замислити какав је то ваздух који се кроз гној дише? И каква је то храна која се са гнојем једе? И какав је то свет уопште који се кроз гној гледа?

Оваквих десет јадних људи завапи издалека Господу Исусу Христу. А шта им Он одговори? Ево шта: "Идите и покажите се свештеницима." (Лк.17,14).

Спаситељ наш, знајући за ове јадне људе и пре него што су они завапили Њему за помоћ, шаље их да испуне закон Божји, по коме: Само свештеници имају дужност да губаве проглашавају нечистим и изгоне их из друштва, а да опет исцељене проглашавају чистим и здравим и повраћају их у друштво људи. На путу,губаваца ка храму Божјем Спаситељ им на један до тада невиђени начин дарује исцељење.

Ово потврдђују речи из наставка данашње јеванђелске приче: "И догоди се, док одлажаху, да се очистише."(Лк.17,14).

Застанимо овде и загледајмо ту скривену тајну, захваљујући којој се ових десет губавих људи исцелише. Ову тајну Свети оци назваше послушношћу, односно беспоговорном и истинском спремношћу да се изврши Христова заповест. Послушност и вера десеторице болесних људи, резултирале су Божанским даром исцељења; послушност и вера сваког од нас, браћо и сестре, Божанским заповестима, резултираће такође Божанским даром онога што нам је потребно и што је на корист за спасење душе. Бог нам увек даје оно што нам је најкорисније у датом тренутку по добро нас самих.

Пред њим време не игра никакву улогу јер Он се налази у вечности, у коју ћемо и ми прећи; или боље рећи, у којој живимо али оковани оклопом што се тело зове. Као што каже Његова Светост Патријарх Павле: "Време је оно што има прошлост, има будућност и садашњост. Прошлости у ствари нема - она је била. Будућности нема такође - она ће доћи; а шта постоји? Постоји садашњост. Али шта је садашњост? Док сат не откуца тик-так, то је будућност, а кад откуца, то је прошлост. Шта је дакле садашњост?"

Зато, браћо и сестре, по речи светог апостола Павла: Пазимо на време, јер су дани зли. (Еф.5,16), узносимо благодарност Богу за сваки тренутак свога живота и испуњавајмо заповести Господње да се преко њих на нас спусти милост Божја толико потребна свима нама. Немојмо поступати као девет исцељених губаваца из данашње јеванђелске приче за које Христос каже: "А где су деветорица? Како се не нађе ни један други да се врати и даде славу Богу" (Лк.17,17-18).

Поступајмо као онај "један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му." (Лк.17,15-16).

Тако и ми благодаримо Богу из свега гласа, из свега срца, из свега ума и бића свога за свако добро које нам се деси у животу, за сваку радост, за сваку тугу, за све и сва, сваког тренутка, да бисмо се удостојили Његових речи: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога." (Мт.25,23). Узмимо на себе добровољно Крст Христов и носимо га кроз живот свој као највећу вредност коју може човек да задобије на овоме свету.

Спаситељ наш је са сваким оним који испуњава вољу и закон Божји. Са сваким оним који живи у јеванђелским врлинама поста, молитве, покајања, исповести, милосрђа, праштања, љубави и причешћа. Допустимо да се и у нас усели истинско познање као у исцељеног губавца из данашње јеванђелске приче, које је проистекло из испуњавања јеванђелских врлина. Свако ко мисли да угађа Богу а не живи по заповестима његовим, вара сам себе и налази се на путу страдања, где га сналазе разне болести, немири и све друго што је супротно љубави Божјој. Не може човеку да буде добро ако се својевољно одваја од Бога својим делима против заповести Божјих. Но, треба нагласити да и јеванђелски пут којим се задобија живот у Царству Божјем није ослобођен страдања. Сам Спаситељ је рекао: "Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду, јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе" (Мт. 7, 13-14),

Нека нас ове речи Спаситељеве пробуде и отворе наше духовне очи као што су отвориле исцељеном губавцу, да бисмо и ми из свег гласа прослављали Бога тројединог, Оца и Сина и Светога Духа вавек. Амин.

 

Friday the 25th. Affiliate Marketing.