Недеља о митару (царинику) и фарисеју

Category: Новости



“Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј, а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: “Боже, Хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.

Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.” А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: “Боже, милостив буди мени грешноме!” Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.” 

 

Данас нас Света Црква, браћо и сестре, приводи великој тајни хришћанске молитве. Шта је молитва? То је најчудеснија сила на земљи. То је највећи чудотворац у овоме свијету, јер од човјека она прави бесмртно биће, прави Анђела, прави Херувима. Молитва преображава човјека у бескрајну, бесконачну силу. У молитви човјек приноси себе Богу, даје себе Богу и лети свом душом ка Богу, свим срцем и свом снагом.

Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина. Спојени – ето целог Јеванђеља! Ето свемоћне силе за побједу над сваким гријехом и смрћу, за задобијање живота вјечног још овде на земљи. Ову истину је благовестио Господ ријечима: Овај се род изгони само молитвом и постом. То значи сваки гријех, сваки ђаво, свака нечистота, свака смрт изгони се молитвом и постом. Ради тога је Господ дошао у овај свијет, ради тога је Он и донио Своје Свето Јеванђеље, Јеванђеље које је скрстио у два подвига, у две свете врлине: у молитву и пост.

Када се молитва упражњава искрено, свим срцем, свом душом, она се неминовно излива у пост, прелази у пост и храни себе постом. Зато, ко испуни ову заповијест Спаситељеву, испуњује цијело Његово Јеванђеље. Јер у молитви, и од молитве, зачињу се све и почињу све врлине новозавјетне.

Молитва води у смирење, разлива га по души. Молитвом се стаје пред Господа, а божанска свијетлост која се лије из Господа обасјава сву душу и сав свијет око нас и ми тада гледамо своје недостатке, гријехе, свој мрак, своју таму. Тада дошавши до спознаје свога стања слушамо вапај душе која чезне за Господом: Боже милостив буди мени грешноме, и тај вапај душе наше постаје нам сила која преображава нашу душу и истјерује из ње сваку жељу и наклоност ка гријеху.

У данашњем Светом јеванђељу, о покајаном царинику и гордом фарисеју, налазимо потврду за ово што је речено.

Ево благе и страшне вијести. У храму, у цркви, душа отворена пред Богом. Стоји на молитви фарисеј, отворио сву душу Богу, много добрих дијела има он у животу, није он прељубочинац, није он разбојник, није пљачкаш, није он неправедник. Значи: држао је закон Божји. А гле како га Спаситељ испраћа из Цркве: није оправдан отишао кући својој. Где су та његова добра дела, шта би од њих? Закон испунио, заповијести Божје извршио, а, гле погинуо! – душом погинуо. Гордост, ето убице његовог; ето чиме је сва своја добра дјела уништио, сав свој живот упропастио, Царство небеско изгубио.

Шта је то? Ако има свегријеха, онда је гордост свегријех. Најпрви Анђео Луцифер, најсвјетлији Божји анђео, свјетлоносац, гордошћу је претворио себе у сатану, у ђавола. А гле, гордост претвара несрећног фарисеја у ђавочовјека. Јер кад је гордост била у стању да Херувима и Серафима претвори у ђавола, како није у стању да човека претвори у ђавочовјека.

 

 

 

 

 

У једној молитви црквеној вели се да је ђаво многолик. Јесте, ђаво је многолик, има безброј лица, безброј шминки, безброј маски. Гардероба његова је огромна. Он се пресвлачи и облачи у разна свијетла, заводничка одјела. Лице своје дотјерује, глача, маске ставља, е да би пришао свакоме од нас по жељи срца његова, по главноме гријеху његовом. Ми не сматрамо за гордост нашу напраситост, наш гнијев. Све то долази од гордости. Завист, од чега долази? Опет од гордости. Зашто он да буде бољи од мене? Ја хоћу да будем испред њега. Пакост, опет из охолости и гордости. Зашто он да буде такав? Хоћу да га минирам, да ја станем испред њега! Тако редом: свака наизглед и најмања страст, сваки наизглед и најмањи гријех, долази од тог свегријеха, од тог главног извора свих греијхова људских, од гордости. Гордост је увела гријех у овај свијет. Гордост је увела гријех у анђелски свијет. Гордост уводи гријех у сваког од нас.

И данас, ето, поприште и бојиште је пред нама, а наше главно оружје је молитва. Молитва као свемоћни мач који отсијеца главе свим непријатељима спасења нашег. Најоштрији и најнесаломљивији мач је молитвено расположење. Ето прољећа, вечног прољећа у души. Ето дивне климе за сваку свијету врлину у души: и за смиреност, и за трпљење, и за братољубље, и за љубав, и за све што је свето и ближе Господу.

Пазимо на себе смирењем, молитвом, покајањем. Не рецимо: тешко је спасење. Не рецимо: ја се не могу спасити. Да, не можемо се спасити када упорно остајемо при својој злој вољи. Учинили смо грех јуче, прекјуче, и даље пренебрегавамо да ономе коме смо учинили гријех кажемо: опрости! Господу да кажемо опрости; ближњима нашима исто тако. У својој души његујемо самоубицу гордост, непокајаност – а спасење је тако лако, ништа лакше од њега. Као покајани цариник завапимо: Боже, милостив буди мени грешноме, и душу своју чистимо од гордости и од свакога гријеха.

Узносимо молитве своје Господу када смо у искушењима, тешкоћама и мукама. Господ зна када треба да нам помогне, да пружи руку своју, да похита, да нас прихвати да не потонемо. И ако не пружа помоћ одмах, то је зато да проба нашу вјеру и да види силу наше молитве, да ли ми истински вјерујемо да ће нам он помоћи. Тако је молитва знак поуздања у Господа и велике вјере у Њега. Молитва, а с њом и у њој све остале врлине. Када Господ диригује и управља свим светим врлинама и када нас он води, онда је сигурно спасење свакога од нас.

Ништа лакше, заиста ништа лакше него принети Господу уздисање цариниково: Боже, милостив буди мени грешномеГоспод Свемилостиви је пун љубави бескрајне за свакога од нас, само – шта чека? Чека од нас наше врлине, наш напор, наш труд, наша дјела по заповестима Божјим без примјеса гордости, самохвале и самољубља.

Потрудимо се, браћо и сестре, да молитвом побједимо гријех у души својој, у уму своме, у мислима својим, молитвом и богоразмишљањем.

Припремајмо своје душе за садњу речи Божјих, као сељак земљу за садњу одабраних усјева, да бисмо могли из чистога срца узносити хвалу и благодарност Богу нашему, Тројици једнобитној и нераздјељној, Оцу и Сину и Светоме Духу вавјек. Амин.

Wednesday the 17th. Affiliate Marketing.